| |
Skunk Anansie
bašta SKC-a
28. jun 2010.
Organizator: Legacy Promotion
|
29. jun 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Sinoć je bašta SKC-a bila jedna ogromna bara u kojoj se tokom dvadesetominutnog pljuska tiskalo oko dve hiljade ljudi koji su došli na koncert benda Skunk Anansie.
Ko je imao dovoljno sreće da ne pokisne do gole kože ili dovoljno hrabrosti da tako mokar sačeka kraj koncerta, dobio je vizuelno jednostavan, a opet vrhunski energetsko-muzički spektakl. Jedna od najatraktivnijih pojava britanske rok scene devedesetih, Deborah Dyer (poznatija kao Skin) i njena tročlana muzička pratnja, nagradili su strpljenje ljudi koji su početak koncerta sveukupno čekali nešto više od dva i po sata.
Kao što su Skunk Anansie krajem 2008. godine iznenadili svoje fanove najavivši “reunion” benda i povratničku turneju, tako su i njihovi obožavaoci u Srbiji sinoć iznenadili sami sebe masovnošću odziva na koncert. Stari dobri običaj da se na koncert pristiže pola sata - sat - dva posle najavljenog početka, nije ispoštovan. Već u 20h najmanje hiljadu prisutnih je blokiralo prilaz kapiji, a i čitavoj zgradi SKC-a. Slika se nije bitno menjala narednih sat i po, osim što su se nove ljudske figure konstantno „docrtavale“ na trotoaru ispred kulturnog centra u Resavskoj. Da je odlaganje ulaska iz nepoznatih razloga potrajalo malo duže nego što jeste, možda bi Skunk Anansie platili ceh neprijatnim dočekom posetilaca koje je usled toliko čekanja izdalo strpljenje. Kiša na ulazu je, izgleda, odigrala ulogu “hladnog tuša” - ko je ostao, ostao je i sačekao još sat vremena. Oko pola jedanaest bend je izašao na stejdž praćen pesmom "Yes, It’s Fucking Political", kao muzičkom pozadinom puštenom “sa trake”. Pojavljivanje ćelave, tamnopute pevačice pokrenulo je talas oduševljenja u publici. Koncert je počeo singlom "Selling Jesus", kojim su Skunk Anansie zvanično debitovali na muzičkoj sceni 1995. godine. Dok je pevala:
“They’re selling Jesus again,
They want your soul and your money,
Blood and your votes”
|
Skin je koračala binom u kostimu koji je simbolično nalikovao zakržljalim, sintetičkim krilima od materijala koji najviše podseća na aluminijumsku foliju. Uz prve taktove pesme "Charlie Big Potato", zbacila je “krila” i nastavila nastup u metalik sivom „gladijatorskom“ prsluku. Već tokom izvođenja pomenute tri pesme, bend je uspeo da delimično negativno naelektrisanje nagomilano usled dugog čekanja, pretvori u skladnu, pozitivnu celinu pokreta i glasova mase koja uživa u nastupu.
|
Nova stvar "Because of You", sa kompilacije Smashes and Trashes (2009), odsvirana je bez posebne najave. Ovo izdanje najvećih hitova je poslužilo kao povod aktuelne turneje Skunk Anansie, a i kao uvertira rada na novom albumu koji bi trebalo da izađe u zimu sledeće godine. Uz kratak predah od eksplozivnog uvoda, Beograđani su slušajući ovu pesmu dobili priliku da se podsete koliko snažno može da zvuči vokal Dyer-ove čak i kada izvodi balade. Ispostavilo se i to da domaći fanovi pažljivo prate nove korake benda - dosta ljudi (pre svega devojaka) je otpevalo "Because of You" uglas sa vokalistkinjom. Pre nego što je započela "Charity", Skin je sa sebe skinula i „gladijatorski“ ostatak kostima i u nastavku show-a prebacila akcenat na klasično, harizmatsko animiranje publike. Na "Charity" se nadovezala dinamički srodna, baladična "100 Ways to Be a Good Girl". "I Can Dream" je tempo svirke vratila početnom ubrzanju.
Osim toga što je opravdala očekivanja u pogledu glasovnih sposobnosti, Skin se pokazala i kao vešt scenski izvođač koji uz sugestivno pevanje i snažnu gestikulaciju lični doživljaj stihova zna da ispolji glumački umešno. U okviru iste pesme spontano tone u prelaze na kojima s lakoćom spaja heavy vokalne deonice sa onim sanjivim i letargičnim. Kao što pevajući protestne pesme s vremena na vreme izgleda borilački nastrojeno, tako zna i da ispolji specifičan tip ženstvenosti kroz umeren flert s publikom. Ostali članovi benda su „igrači iz senke“, neupadljivi ali svirački korektni pratioci „frontmenke“ koja tokom nastupa ne zapostavlja ni komunikaciju sa njima. Tako se pre izvođenja još jedne nove pesme "My ugly boy" Skin našalila na račun tamnoputog basiste Cass-a opaskom da je pesma posvećena baš njemu. Više puta u toku koncerta je skakala sa bas bubnja koji svira novi član grupe, Mark Richardson, i simulirala svirku na žičanom instrumentu rame uz rame sa gitaristom Ace-om. Ni slušaoci nisu bili zapostavljeni. Na početku je trebalo malo vremena da se između njih i izvođača suzi „distanca“, ali čim su ovih četvoro na sceni osetili da naspram njih stoji oko dve hiljade ljudi koji ih prate s pažnjom i uživanjem, atmosfera je postala „domaća“.
Dok su svirali "Weak", čuveni hit iz 1996. Skin je u publici izvela „hod po vodi“ - koračla je kroz masu u nivou stejdža spuštajući stopala na šake fanova koje su je podupirale iz gomile. „Vi Srbi ste baš jaki ljudi“ dobacila je na kraju pesme kada se vratila na sigurno tlo. „Naročito ti“ obratila se jednom mladiću iz prvih redova, a sekund kasnije dodala i šaljivu korekciju „a i tvoja devojka“. Na beogradskom koncertnom repertoaru našle su se još i "Brazen", "Twisted", "Cheap Honesty", "Skunk Heads"... Dobro raspoloženje i uživanje i benda i posetilaca SKC-a kulminiralo je pesmom "Tear the Place Up", koja predstavlja visokonaponski miks različitih uticaja rokenrola, HC-a, panka, pa i hip-hopa, a tokom koje je Skin na nekoliko trenutaka „dograbila“ palice da zasvira na velikom dobošu. Na obostrano uživanje, jedinstven doživljaj je izazvala i pesma "Hedonism" koju su pevali i autorka i skoro svi prisutni u gledalištu. „Ne mogu da verujem da smo prvi put ovde. I posle onakve kiše svi vi ste ostali, zato vas volimo i odsviraćemo vam jednu posebnu pesmu“ poručila je, pre nego što će izgovoriti ono čuveno pitanje: „Who put the little baby swastika on the wall?“. Masa se prepustila haotičnoj „jump around“ koreografiji, koja je u jednom trenutku bila prekinuta zaglušujućim, trominutnim ovacijama. Ovoga puta je publika preuzela ulogu zabavljača ne dozvoljavajući grlatoj pevačici da uspostavi planski osmišljenu tišinu koja je trebalo da bude neka vrsta dramskog uvoda u još jedno, oproštajno ponavljanje refrena pesme "Little Baby Swastikkka". Nastup je završen nekoliko minuta pre ponoći.
Skunk Anansie je devedesetih bila jedna od najvećih atrakcija britanske (a i šire) gitarske scene. Interesantno je kako je bend u tom periodu uspeo da u prijemčivu, pop formu „spakuje“ mnoštvo političkih stavova i idejno vrednih stihova, a da pritom provede stotine nedelja na top listama najslušanijih singlova i albuma. Da li zbog beskompromisnog, pankerskog pristupa ili izvođačke uverljivosti Dyer-ove, ljudi Skunk Anansie ne doživljavaju kao bilo koji pop bend koji bez pokrića pokušava da proda bunt. Čak i kada je Skin sebi dala slobodu da muziku koju stvaraju definiše kao clit-rock, u javnosti to nije protumačeno kao trendseterska, feministička budalaština. Verovatno je poruka da je malo žena koje bi imale hrabrosti da obriju glavu i zakopčaju se do grla, a u prvi plan isture ideje, glas i autorske veštine stigla „na prave adrese“ i svojom uverljivošću ujedinila istomišljenike kojih tamo negde ima nemali broj. Ljudi koji su sinoć slušali beogradski koncert Skunk Anansie, napustili su SKC uvereni da će se bend vratiti u Srbiju i na sledećoj turneji.
Fotografije sa koncerta
tekst - Dušica kovač
fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
